Джон Гей (John Gay)




Текст оригинала на английском языке

To a Lady on Her Passion for Old China


What ecstasies her bosom fire! 
How her eyes languish with desire! 
How blest, how happy should I be, 
Were that fond glance bestow’d on me! 
New doubts and fears within me war: 
What rival’s near? a China Jar.

China’s the passion of her soul; 
A cup, a plate, a dish, a bowl 
Can kindle wishes in her breast, 
Inflame with joy, or break her rest.

Some gems collect; some medals prize, 
And view the rust with lovers eyes;
Some court the stars at midnight hours; 
Some doat on Nature’s charms in flowers! 
But ev’ry beauty I can trace 
In Laura’s mind, in Laura’s face; 
My stars are in this brighter sphere, 
My lilly and my rose is here.

Philosophers more grave than wise 
Hunt science down in Butterflies; 
Or fondly poring on a Spider, 
Stretch human contemplation wider; 
Fossiles give joy to Galen’s soul, 
He digs for knowledge, like a Mole; 
In shells so learn’d, that all agree 
No fish that swims knows more than he! 
In such pursuits if wisdom lies, 
Who, Laura, shall thy taste despise?

When I some antique Jar behold, 
Or white, or blue, or speck’d with gold, 
Vessels so pure, and so refin’d 
Appear the types of woman-kind: 
Are they not valu’d for their beauty, 
Too fair, too fine for household duty? 
With flowers and gold and azure dy’d, 
Of ev’ry house the grace and pride? 
How white, how polish’d is their skin, 
And valu’d most when only seen! 
She who before was highest priz’d, 
Is for a crack or flaw despis’d; 
I grant they’re frail, yet they’re so rare, 
The treasure cannot cost too dear! 
But Man is made of courser stuff, 
And serves convenience well enough; 
He’s a strong earthen vessel, made 
For drudging, labour, toil and trade; 
And when wives lose their other self, 
With ease they bear the loss of Delf.

Husbands more covetous than sage 
Condemn this China – buying rage; 
They count that woman’s prudence little, 
Who sets her heart on things so brittle. 
But are those wise – men’s inclinations 
Fixt on more strong, more sure foundations? 
If all that’s frail we must despise, 
No human view or scheme is wise. 
Are not Ambition’s hopes as weak? 
They swell like bubbles, shine and break. 
A Courtier’s promise is so slight, 
’Tis made at noon, and broke at night. 
What pleasure’s sure? The Miss you keep 
Breaks both your fortune and your sleep. 
The man who loves a country life, 
Breaks all the comforts of his wife; 
And if he quit his farm and plough, 
His wife in town may break her vow. 
Love, Laura, love, while youth is warm, 
For each new winter breaks a charm; 
And woman’s not like China sold, 
But cheaper grows in growing old; 
Then quickly chuse the prudent part, 
Or else you break a faithful heart.


Русский перевод

К леди, которая с увлечением собирает старинную китайскую посуду


	В её груди пылают страсти,
В глазах – желанья рвутся к власти.
Столь нежен взор её, о небо,
Что, будь он предназначен мне бы,
Я был бы, – ах! – в минуты эти
Счастливей всех людей нас свете!
И вот в волненье небывалом
Сомненья, страхи вал за валом
Мне нынче заполняют душу.
Сказать: «Соперник, я не струшу!
Тебя я мигом уничтожу
И этим спор наш подытожу!»?
Но как сничтожу я вражину,
Когда к Китайскому Кувшину
Она свои питает страсти?
Не бить же мне его на части!

	Тарелки, блюда, чаши, кубки, –
Отрада женщины-голубки.
Сие китайское искусство
Ей разум радуют и чувства,
Из-за фарфоровой вещицы
Ей до утра порой не спится.

	Кто, собирая бриллианты,
Вложил в них душу и таланты,
Кому медаль ласкает очи,
Кому – созвездья полуночи,
Кому – лишь запахи по нраву,
Что издают цветы и травы.
Понятны мне отрады эти,
Но сколько их ни есть на свете,
Лаура мне даёт их разом,
Дают лицо её и разум.
Лаура мне, – скажу, не скрою, –
То небо самое, седьмое,
Где звёзды блещут, нет светлее,
Она мне – роза и лилея!

	Иной философ немудрящий,
С учёным рядом не стоящий,
Способный видом хмуробровым
Казаться умным и суровым,
Вперяет в Бабочек узоры
Свои восторженные взоры,
Их собирает для коллекций,
Для диссертаций и для лекций.
Другой научную картину
Про Паука и паутину
Всё пишет, пишет, пишет, пишет…
И будет так, пока он дышит!
А третий – Врач; с какой любовью
Он землю роет по-кротовьи:
Ведь Ископаемых отрытья –
Залог научного открытья!
С ним в знанье Раковин и рыбы
Соревноваться не смогли бы!
И коль подобные занятья
Дают о мире нам понятья,
То кто разводит здесь турусы
И кто твои здесь хает вкусы,
Какие подлые натуры? –
Скажи, красавица Лаура!

	Когда взираю, мужичина,
Я на античные Кувшины
(Одни белы, другие сини,
А третьи, вспоминаю ныне,
Покрыты пятнами, а пятна
Покрыты золотом, понятно?),
То благородства и изыска
Я столько вижу в них, что близко
На женщин все, – великий боже! –
Они мне кажутся похожи.
Увы, краса их беспорочна,
И всё ж, как женская, непрочна.
Её, как женскую, кошмарят:
В посуде вечно что-то варят,
И блекнет яркий цвет посудки,
Что теребят из суток в сутки.
Краса, конечно же, по праву
Любого дома честь и слава,
Но дом не дарит ей уступок,
И век её – недолог, хрупок.
Покуда личико в порядке,
Покуда нет на нём ни складки,
И кожа вся бела, упруга,
Боготворит супруг супругу.
Но после первой же морщины
О, сколь язвительны мужчины!
Да, женщин красота непрочна,
Но и редка, уж это точно,
И это чудо с белизною
Не оплатить любой казною!
Мужчины здесь, увы, невежи,
Они по сути – кони те же:
Из одного материала
Их мать-природа создавала,
И тех, и тех тружданья тяжки
В тупой пожизненной запряжке,
Где всякий, хочет иль не хочет,
Всё что-то носит иль волочит.
И будь жена, что храм бесценный,
И стань она обыкновенной,
Потеря мужа не подкосит:
Он не такое переносит!

	Мужья прижимисты почасту:
Попросишь мелочь, – нет и баста,
И влезть, устраивая сценку,
Готовы в ярости на стенку,
Считая глупыми покупки,
Где вещи хрупки, как скорлупки,
И где китайская посудка
Нужна лишь тем, в ком нет рассудка!

	Но все ль мужские начинанья
Стоят на прочном основанье?
Коль всё, что хрупко и непрочно,
Мы отвергать начнём, – уж точно
Мы планы все должны отринуть,
Что собирались мы продвинуть.
Должны мы наши точки зренья
Признать достойными презренья,
Поскольку, повторяю снова,
Под ними – зыбкая основа.
У Честолюбья, как известно,
Надежды есть; они чудесно
Нам пузыри напоминают:
Они надуты и сверкают,
Но что не так, то, знаем все мы,
Им лопнуть-хлопнуть – нет проблемы!
Придворных, также нам известно,
Их обещанья легковесны:
Где утром «да», там ближе к ночи
Вам скажут «нет», бесстыжи очи!
Людские радости возможны,
Но зыбки все и ненадёжны.
Кто взять любовницу решится,
И сна, и должности лишится.
Деревня – счастье для супруга,
Но там лишается супруга
Того комфорта городского,
Что нет в деревне никакого.
Но коль супруг по воле женской
Свой рай покинет деревенский,
Простится с фермою и с плугом,
Что станет в городе с супругом?
Супруга может в новом месте
Лишить супруга мужней чести
И с прежней скукою безбрежной
Расстаться с лёгкостью небрежной.
Любви, Лаура, отдавайся,
Теплом, Лаура, наслаждайся,
Которым молодость нас греет,
Как только молодость умеет.
Придёт зима и не однажды,
И счёт потерь с зимою каждой
Лишь увеличиваться будет,
Убудет больше, чем прибудет.
С чего мы начали? С посуды?
Известно всем везде и всюду,
Что тем дороже продаются
Все эти чашечки и блюдца,
Чем их истории длиннее.
У женщин, ясного яснее,
Наоборот: они издревле,
Увы, чем старше, тем дешевле.
И потому забудь на время
Своё фарфоровое племя
И выбор сделай настоящий,
Разумный и непреходящий,
Да, сделай выбор, стань судьбою
Того, кто здесь перед тобою,
Не будь жестокою к бедняге:
Я чувству верен, как присяге!

© Перевод Евг. Фельдмана
20-28.09.2020
Все переводы Евгения Фельдмана

1725



Поддержать сайт


Английская поэзия - http://eng-poetry.ru/. Адрес для связи eng-poetry.ru@yandex.ru