Джон Рассел (John Russell)


Агнес Браун, мать великого шотландского поэта Роберта Бернса


В долине Тайна1 – ветерок весенний,
	Встречь солнышку раскрылись лепестки, 
И птичьи хоры всё самозабвенней
	Свой благовест разносят вдоль реки.

Прекрасный Гиффорд весело струится,
	А до святынь – уже подать рукой.
Вон за гробницей высится гробница:
	Там прошлое вкушает свой покой.	

Куда ни глянь, повсюду зелень дёрна,
	И нет в округе места зеленей,
И только крокус всё горит упорно
	С времён Гомера и до наших дней.
	
И врублены в гранитные твердыни
	Здесь истины, которым сотни лет.
В них назиданье нам, живущим ныне,
	И обещанье тем, кого уж нет.

Но я иду не к мраморным колоннам,
	Не к тем, кто был когда-то знаменит:
Любой из них под вечным небосклоном,
	Со временем был напрочь позабыт.

Они пришли к богатству и любови,
	Они ушли, от жизни взяв сполна,
Они пришли, не дав ей дивной нови,
	Они ушли, утихли, как волна.

Пускай почиют с миром! Есть на свете,
	Казалось бы, простые имена,
Как «Агнес Браун», – в череде столетий
	Их не сотрут любые времена.

Здесь та, что родила и воспитала
	Того, чья память – вечно дорога,
Того, чья лира часто воспевала
	Нам Дунские холмы и берега.2 

Там, в Ка́ррике, – земля её родная,3 
	Но счастье материнства обрела
Она лишь в Эйре, – обрела, не зная,
	Что гения шотландцам родила.

И кто в момент постигнет настоящий
	Ушедшее от нас житьё-бытьё, 
Постигнет чувства матери, кормящей
	Горластое сокровище своё?

Хотела ль с материнским первым кормом
	Для мальчика судьбины непростой
И славы, разгоревшейся над штормом
	И ставшей незакатною звездой?

И знала ли, что здесь любой невежа,
	Любой мудрец о нём заговорит,
Что от столицы до угла медвежья
	Он полпланеты песней покорит?

Мне кажется, и белые, и мавры
	Ей виделись в дремоте, в полусне.
Они ему несли такие лавры,
	Что лишь цари носили в той стране.

Ей виделось: он проживёт мужчиной,
	Которому не свят любой порог,
Но скотты, потрясённые кончиной,4
	Забудут и простят любой порок!

И я б хотел надеяться: быть может,  
	Не слышала она хулу врагов,
Что не сумели гений уничтожить,
	Не знавший ни границ, ни берегов!

Кто не желал ей в час её заката
	Без мук скончаться и уйти без слёз,
Когда б под звоны сельского набата
	Слова молитвы пастырь произнёс?

Мать – вот первоисток, первооснова
	Прославившего родину свою.
«Мать Бернса» – надпись; в ней – всего два слова,
	Но это – пропуск в звёздную семью!

© Перевод Евг. Фельдмана
3-21.09.2008
7.04.2015 (ред.)
Все переводы Евгения Фельдмана

Примечания

Роберт Бернс (1759-1796) – национальный поэт Шотландии. Его мать – А́гнес Браун (1732-1720) пережила его на 24 года, мужа – на 36 лет.

1. Тайн – река в Шотландии.

2. Дунские холмы и берега…Дун – река на юго-западе Шотландии в области Эйр (Эйршир), где родился и жил Роберт Бернс.

3. Там, в Ка́ррике, – земля её родная…Ка́ррик – так во времена Роберта Бернса называли часть Эйршира к югу от р. Дун.

4. Но скотты, потрясённые кончиной…Скотты – древнее название шотландцев.


Текст оригинала на английском языке

Agnes Brown


The spring birds sing, nor care if no one listen,
	The spring flowers open if the sun but shine,
The spring winds wander where the green buds glisten
	Through all the vale of Tyne.

And while, to music of the spring’s returning,
	Thy fair stream, Gifford, in the sunlight flows,
I, nursing tender thoughts, this sweet March morning.
	Stand where the dead repose.

The snow-drop on the grass-green turf is blowing.
	Its pure white chalice to the cold earth hung;
The crocus with its heart of fire is glowing
	As when old Homer sung.

And round me are the quaint-hewn gravestones, giving.
	With emblems rude, by generations read,
Their simple words of warning for the living,
	Of promise for the dead.

But not that mausoleum, huge and hoary.
	With elegiac marble, telling how
Its long-forgotten great ones died in glory,
	Has drawn me hither now.

Ah, no! with reverence meet from these I turn:
	They have what wealth could bring or love supply,
Like thousands such, who, born as they were born.
	Live, have their day, and die.

Let peace be theirs! It is a fairer meed,
	A more enduring halo of renown,
That glorifies this grave, o’er which I read
	The name of Agnes Brown.

A peasant name, befitting peasant tongue:
	How lives it longer than an autumn noon?
’Twas hers, the mother of the bard who sung
	The banks and braes of Doon.

Here in this alien ground her ashes lie,
	Far from her native haunts on Carrick shore.
Far from where first she felt a mother’s joy
	O’er the brave child she bore.

Ah, who can tell the thoughts that on her prest.
	As o’er his cradle-hed she bent in bliss.
Or gave from the sweet fountains of her breast
	The life that nourished his.

Perhaps in prescient vision came to her
	Some shadowings of the glory yet afar—
Of that fierce storm, whence rose, serene and clear,
	His never-setting star.

But dreamt she ever, as she sang to still
	His infant heart in slumber sweet and long.
That he who silent lay the while, should fill
	Half the round world with song?

Yet so he filled it; and she lived to see
	The singer, chapleted with laurel, stand.
Upon his lips that wondrous melody
	Which thrilled his native land.

She saw, too, when had passed the singer’s breath,
	A nation’s proud heart throbbing at his name,
Forgetting, in the pitying light of death,
	Whatever was of blame.

Oh, may we hope she heard not, even afar.
	The screamings of that vulture-brood who tear
The heart from out the dead, and meanly mar
	The fame they may not share!

Who would not wish that her long day’s decline
	Had peacefullest setting, uiisuffused with tears.
Who bore to Scotland him, our Bard divine.
	Immortal as the years?

He sleeps among the eternal; nothing mars
	His rest, nor ever pang to him returns;
Write, too, her epitaph among the stars.
	Mother of Robert Burns.





Поддержать сайт


Английская поэзия - http://eng-poetry.ru/. Адрес для связи eng-poetry.ru@yandex.ru